ХИРОТОНИСАН  ЕПИСКОП  ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ 
Г. ГЕРАСИМ ( ПОПОВИЋ)

У недељу 25 јула, у манастиру Гомирје, хиротонисан је новоизабрани Епископ горњокарловачки Г. Герасим (Поповић), доскорашњи игуман манастира Крке . У току Свете Архијерејске Литургије, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле извршио је рукоположење Епископа Герасима. уз саслузење великог броја Архијереја, јеромонаха и свештеника.
Чин наречења који је предходио хиротонији, извршен је у суботу 24. јула у 18,00 часова. Након доласка Његове Светости Патријарха српског Г. Павла у 17,00 часова служена је доксологија, а затим је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, у својству домаћина беседом поздравио Патријарха , све присутне Архијереје и остале госте.
 

Поздравна реч Епископа г.г. Фотија упућена Његовој Светости Патријарху српском г.г.  ПАВЛУ на доксологији у манастиру Гомирије, 24. јула 2004. године

Ваша Светости, ваша Високопреосвештенства, ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре! Дозволите да Вас све, у љубави Господњој, поздравим овде у манастиру Гомирију светињи и духовном центру Епархије горњокарловачке. Ова светиња и Епархија горњокарловачка, али не само оне него и све наше Епархије у Републици Хрватској, Вашом високом посетом, доживљавају велику радост и част, а посебно Вашом Ваша Светости, јер нам Ви у својој светој личности иконизујете Онога који је Глава Цркве Богочовека Исуса Христа.
Данас је велика радост за све нас, за наш народ из ових крајева, затим из Далмације, осијечко-пољске Епархије, Славоније, Митрополије загребачке, јер је овај народ у последње време понео један те исти крст страдања и прогона, али је, иако десеткован, остао веран својој Цркви и својој светој вери. Посебну радост и благослов ево доживљава распета Епархија горњокарловачка, која ће од данас добити свога Епископа и пастира у лицу достоблаженог архимандрита Герасима (Поповића) да је води и брине се о овом честитом народу и Цркви Божијој на овим просторима.
Вама Ваша Светости посебно благодаримо што сте дошли данас у манастир Гомирије, да нас поучите, благословите и дате нам снаге да истрајемо на путу светосавском, јер нас Ви из трона светога Саве благосиљате. Радујемо се што ће данас преко наречења, а сутра кроз хиротонију наша Црква добити новог Епископа горњокарловачког, који ће наставити подвиг сведочења Православља у овој Епархији Епархији која је као бисерима украшена безбројним мноштвом мученика глинских и јадовинских, а на њиховом челу стоји свештеномученик Сава Горњокарловачки.
По речима народног песника у овој Епархији је све гроб до гроба гробови браће од браће пострадалих. Ми, међутим, верујемо у Онога који је Васкрсао из мртвих, па тако верујемо да ће и ови гробови једном оживети, и објавити нам велику тајну свога страдања. Још једном добро дошли Ваша Светости, браћо архијереји и драга браћо и сестре. Нека би Господ Вашим светим молитвама даровао мир и благослов народу своме, а посебно новоме владици Герасиму.
Исполајети Ваша Светости, на многаја љета!

Поред Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Епископа далматинског Г. Фотија, у чину наречења и  богослужењу учествовали су бројни Архијереји, јеромонаси и свештенство.
 У недељу 25. јула прво је служено јутарње богослужење, којим је началствовао игуман  крчки Герман, са ђаконом из царске лавре манастира Студенице. У 9,00 часова почела је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његова Светост Патријарх  српски Г. Павле, уз саслужење 
Митрополита загребачког - љубљанског Г. Јована, Митрополита црногорско - приморског Г. Амфилохија, Митрополита дабробосанског Г. Николаја, Митрополита охридског Г. Јована, Епископа сремског Г. Василија, Епископа бачког Г. Иринеја, Епископа бихаћко - петровачког Г. Хризостома, Епископа осјечко - пољског Г. Лукијана, Епископа средњоевропског Г. Константина, Епископа западноевропског Г. Луке, Епископ врањског Г. Пахомијеа, Епископа Шумадијског Г. Јована, Епископа славонског Г. Саве, Епископа далматинског Г. Фотија, Епископ будимљанског Г. Јоаникија, Викарног епископа јегарског Г. Порфирија,  Епископа знепољског Г. Николаја, викара бугарског патријарха Максима, Викарног епископа хумског Г. Максима и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија, уз саслужење великог броја јеромонаха, свештеника и ђакона.
 Светој Архијерејској Литургији присуствовало је велики број  вјерника из цијеле Хрватске и Босне и Херцеговине као и многе званице, представници римокатоличке и баптистичке цркве, представници Владе Р. Хрватске и Владе Р. Србије. 

Беседа Епископа Герасима

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства у Христу Господу Распетом и Васкрслом браћо и саслужитељи, часни оци, драга браћо и сестре, Слава Богу Једноме у Тројици, Тројици у Јединици, Беспочетном и Безузрочном Оцу и Његовом Јединородном Сину, кроз Кога је све постало, и Светоме Духу, Животодавцу све твари, Тројици јединосуштној и нераздељивој, јер мене најмањега међу браћом уздиже у наследнике апостола и светих отаца, да будем сапрестолник светоме Сави српском, светом Василију Острошком и Сабору српских светитеља, који се моле пред престолом Свевишњега за род свој српски, намучен и растужени.
Свестан сам своје недостојности и грешности пред свемилостивим Богом, свестан сам своје младости, али тешим се речима светога апостола Павла упућених Тимотеју: нико да те не презире у твојој младости, него буди пример вернима у речи, у владању, у љубави, у вери и чистоти (И Тим. 4, 12), не презрите ни ви мене због моје младости, помогните ме у својим молитвама да бих могао да стекнем поверење народа Цркве Божије и да правилно управљам Речју Истине, најпре преко мога личног примера у вери, љубави и чистоти живота.
Верујем дубоко у благодат Духа Светога, која немоћне лечи и сироте богати, да ће мени маломе и слабоме помоћи изнети бреме и крст архијерејског служења на славу Божију и Цркве његове, а на спасење моје и повереног ми стада Христовог, које је мало али изабрано, знајући, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани (И Сол. 1,4) да носимо крст Христа распетога и васкрслога, јер крст носити нама је суђено.
Благодарим Богу, који ме приведе из небића у биће и уведе ме у живот, да се свагда надам у живот вечни и будућа добра Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који је Првосвештеник будућих добара (Јев. 9,11), надајући се да ћу моћи рећи по речима светог апостола Павла: Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, али не само мени, него свима који с љубављу очекују Долазак његов (ИИ Тим. 4, 7-8).
Дух Свети, који исходи од Оца и објављује се кроз Сина, изабра мене, недостојног и малог, на трон епархије горњокарловачке, старог Карловачког владичанства, да правилно управљам, свагда са љубављу и разумевањем, слушајући божанственог апостола народа који каже: Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе, да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом (Дап. 20,28).
Служба епископа Цркве Божије није лака, поготово у овим нашим временима, где смо као и увек позвани да будемо светлост свету, сведоци Живога Бога, и да у молитвама призивамо највеће Име, Име јединога Пастира и Епископа душа наших Господа нашега Исуса Христа, јер нема другога Имена под небом данога људима којим би се могли спасти (Дап. 4,11).
Свагда призивати и молити се без престанка (И Сол. 5, 17), окупљени и сабрани на једном мјесту, а служећи свима јер Христос није дошао да му служе него да служи и даде живот свој у откуп за многе (Мт. 20, 28). Служити свима и себе приносити на жртву Богу и ближњем да би смо могли рећи: свима сам био све да било кога придобијем за Јеванђеље (И Кор. 9,22)
То окупљање и јединство Цркве око Епископа одр
ажава јединство Цркве око Христа и у Христу. Сједињени тако као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем да све буде сагласно у јединству по речима светог Игњатија Богоносаца.
Наше јединство се пројављује кроз Свету Евхаристију, која је суштина саме Цркве и нашега спасења, јер је она пуноћа нашег сједињења са Богом у Христу. Јер Света Евхаристија није само једна обична света тајна, него је тајна саме Цркве, тајна спасења, тајна вечнога живота и бесмртности.
И зато онај који кроз Епископа не ступи у однос са Богом служи ђаволу, отуда свети Кипријан картагински и тврди да Црква почива на Епископу и да где је Епископ тамо је и Црква.
Благодарим и захваљујем, најпре Вама Ваша Светости и Светом Архијерејском Сабору, што ме изабрасте на ову високу дужност, за епископа горњокарловачког. Хвала Вама и свим Архијерејима што сте данас дошли овде јер овај долазак је подршка вјерном народу горњокарловачке епархије и  овим сте показали да бринете за сваку душу православну.
Рођен сам у Липљу, покрај истоименог древног немањићког манастира у ком сам и крштен где су ме одмалена моји побожни родитељи, отац Момир и сада већ упокојена мајка Даница, водили и вери учили.
Након завршетка основне школе своје школовање сам наставио у крчкој богословији, учећи се животу по Јеванђељу од мојих професора, којих се увек у мојим молитвама сећам. Замонашен сам и рукоположен у чин ђакона руком тадашњег епископа далматинског, а сада митрополита дабробосанског господина Николаја.
Захваљујем се и епископу Лонгину, сада епископу за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке који ме је послао на студије у братску и далеку Русију у Московску Духовну Академију, где сам примљен са љубављу и од предавача и од студената.  Зато се овом приликом захваљујем и Високопреосвећеном архиепископу Верејском господину Јевгенију, ректору Московских Духовних школа што је увек имао времена и разумевања за све студенте, а нарочито за нас Србе.
По повратку из Русије благословом владике Лонгина вратио сам се у Далмацију, у манастир мога пострига, манастир Крку и рукоположен сам у чин јеромонаха од стране митрополита загребачко љубљанског господина Јована. Још као ученик богословије сећам се верног народа Далмације, који је долазио на поклоњење у манастир Крку
, за њих највећу светињу, и увек ми је њихова вера била пример, те сам са радошћу примио дужност старешине манастира. Као старешина манастира имао сам братство које ми је увек са љубављу у свему помагало да очувамо богато манастирско предање и сваког са љубављу примимо. Сада им се захваљујем и молим их да ми опросте ако сам се о некога по људској слабости огрешио.
Захваљујем се и мојим колегама професорима богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки,  са којима сам заједно провео радећи на великом делу васпитавања нашег свештеничког подмладка. Нека им Господ да снаге да и даље наставе ово богоугодно дело. Посебно се захваљујем мом духовном оцу епископу Фотију далматинском, који ми је увек својим личним примером, смирењем и саветима водио и у свему ми помагао и подржавао ме. Хвала Вам драги Владико на свему и надам се да ћемо увек остати једно у Христу и да ће Вам Свемилостиви Бог дати снаге да велико дело које сте добро започели у Православној Далмацији до краја и доведете.
У горњокарловачкој епархији сте поставили добре и здраве темеље и тиме сте ми много олакшали, да по узору на Ваше и моје претходнике руководим поверену ми паству ка пристаништу спасења. Поменуо бих овде неколико мојих великих претходника на трону горњокарловачке епархије: Владику Атанасија Љубојевића, оснивача манастира Комоговине, заслужног Архијереја, који је поднео прогоне и презире али је све издржао; угледног епископа Данила Љуботину у чије време је сазидан нови гомирски храм; Павла Ненадовића, потоњег митрополита карловачког; владику и песника Лукијана Мушицког, великог радника на црквеној просвети у овим крајевима; свештеномученика Саву Трлајића, који је са великим бројем свештеника и народа страдао у ИИ светском рату; великог беседника родом бокеља Симеона Злоковића и садашњег епископа банатског Никанора Богуновића. Хвала им за њихов труд и рад и за све што су учинили за живот и рад ове мученичке и исповедничке епархије.  
Да кажем и неколико речи о програму мог будућег архипастирског рада, мој програм је живот по Јеванђељу, на које нас Христос призва речима: идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу (Мк. 16,15).
Ја ћу се као православни епископ овога трона трудити, колико ми то Господ да, да будем сличан Спаситељу нашем који је као слуга дошао у овај свет и својим смирењем, понижењем и голготским страдањем показао нам пут крста као једини пут задобијања истинске славе, васкрсења и вечног живота. Сва тајна личности Богочовека Исуса Христа је у крсту Његовом, али је и тајна Његовог крста у Васкрсењу. То је она најдубља новозаветна истина коју свет, који у злу лежи, не разуме и не прихвата. Када св. апостол Павле каже да је распео себе свету и свет себи, он хоће да каже да не прихвата ни себе ни свет изван Христа и изван крста Његовог. Ја се молим Господу да заиста будем сведок те истине и да моје епископство буде у том крстоликом служењу Богу и ближњему. Као епископ ћу радити на обнови верског и литургијског живота у повереној ми епархији, поготово на обнови наших духовних бисера: манастира Гомирја и древне Комоговине, свих осталих срушених храмова који су одувек били извори и средишта духовног живота наше епархије. Посебно ћу се трудити на обнови  епархијског седишта са катедралним храмом светог оца Николаја у Карловцу, одакле би требао да почне управо из рушевина двора и саборне цркве нови живот и обнова наше епархије. Поред тога свесрдно ћу се залагати на пољу црквене просвете и верског образовања наше омладине, јер представља духовне темеље и будућност православља у епархији горњокарловачкој. Трудит ћу се да као православни епископ ове епархије имам хришћански однос према свим људима, а нарочито према Римокатоличкој цркви и властима Р. Хрватске и сваким својим поступком доприносити узајамном поштавању и суживоту на овим просторима. Још једном се посебно захваљујем Вама Ваша Светости, на очинској бризи и љубави за Цркву нашу светосавску, свој браћи Архијерејима, који су данас дошли да поделимо ову духовну радост, поздрављам представнике Римокатоличке цркве, представнике државе Р. Хрватске, присутну господу амбасадоре и  сво присутно свештенство и монаштво и вас благоверни народе Божији.
Желим свима да вам се захвалим на љубави што сте дошли и нека благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа буде са свима нама. Амин.

 

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   

Latinica

Copyright 2003, 2004 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio