Vuk Jeremić: Ponosan i postiđen Evropljanin

Iz govora šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta

Strazbur - Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić govorio je danas pred spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta u Strazburu. U obraćanju evropskim parlamentarcima šef srpske diplomatije je, između ostalog rekao: „Danas stojim pred vama kao jedan ponosan Evropljanin i kao jedan postiđeni Evropljanin.

Ponosan jer me moje nasleđe, moja kultura, moja verovanja i moja istorija vezuju za grupu nacija koje su se, na početku 21. veka, usaglasile i stvorile nešto toliko veličanstveno da bi čovek mogao da kaže: „Zaista nikada u istoriji svijeta nije bilo ništa nalik na ovo."

„Kako da ne budem ponosan", nastavio je Jeremić. „Kako sam mogao, sve do prije nekoliko dana, da bez i najmanje sumnje, ne podržavam aspiracije moje zemlje da se priključi Evropskoj uniji i da, shodno tome, ne pozdravim obavezivanje EU da pod svoje okrilje prihvati Srbiju i cjelokupan zapadni Balkan primi s dobrodošlicom unutar svojih međa?

Isto tako sam duboko postiđeni Evropljanin. Tacit je napisao: Deserta faciunt et pacem appellant: „Stvaraju pustoš i nazivaju je mirom." To je ono što su neke zemlje Evropske unije uradile Republici Srbiji, maloj, miroljubivoj, demokratskoj zemlji u Evropi, osnivačkoj članici Ujedinjenih nacija, izvornoj potpisnici Helsinškog završnog akta i oslonca stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Stvaranje pustoši iz obećanja o evropskoj budućnosti. To je ono što su vlade neke od vaših zemalja učinile priznavanjem unilateralne, ilegalne i nezakonite deklaracije o nezavisnosti privremenih institucija samouprave srpske južne pokrajine Kosovo i Metohija.

Stidim se ne kao Srbin - jer smo u pregovaračkom procesu o budućem statusu naše pokrajine Kosovo samo pokazali dobru volju i razumijevanje za legitimna prava druge strane. U stvari, od demokratskog svrgavanja režima Slobodana Milosevića u oktobru 2000. gotovo da smo sve učinili kako treba. Savladali smo skoro svaku prepreku. Ispunili smo skoro sve uslove. Prihvatili smo gotovo sve standarde. I prihvatili smo svaki izazov našoj budućnosti sa optimizmom za koji su mislioci kao što je Aleksis de Tokvil vjerovali da je odavno nestao sa Starog kontinenta.

Stidim se kao Evropljanin. Kao neko ko duboko u srcu zna da je ono sto je učinjeno Srbiji fundamentalno kršenje same prirode ne samo međunarodnog sistema nego i vrednosti na kojima počiva evropska građevina.

Stidim se jer ako prihvatanje ovog čina etnički motivisane secesije od demokratske, evropske države nije pogrešno, onda ništa nije pogrešno.

Stidim se jer vidim kako se temelj vrijednosti koje nas čine onim što jesmo baca pod noge. Jer vidim kako moje kolege Evropljani pokušavaju da izgrade budućnost na temeljima od pijeska i ruševina.

I stidim se jer uprkos pričama o razumu i prosvećenosti, uprkos pobožnom naginjanju ka opštem dobru i solidarnosti Evropa ubrzano postaje samo još jedno mjesto na kome je moć ispravna stvar.

Neki bi mogli da kažu da pretjerujem. Okrenimo se, onda, onome što nam je pri ruci.

Institucija čija je osnovna odgovornost održavanje međunarodnog mira i bezbjednosti, na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, jeste Savjet bezbjednosti. I, 1999, posle 78 dana bombardovanja moje zemlje, on je usvojio rezoluciju - i danas još važeću - kojom se UN daje ovlašćenje da upravlja južnom srpskom pokrajinom Kosovo i eksplicitno i nedvosmisleno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje. U vrijeme kada je Srbijom vladao tiranin, Kosovo je bilo neodvojivi dio Srbije.

Tako stoji u Rezoluciji 1244 Savjeta bezbjednosti. Ona ide i dalje od ovoga. U Poglavlju VII nalazi se obavezujuća odredba za sve zemlje članice Ujedinjenih nacija da poštuju granice moje zemlje.

I sada, kada je Srbija demokratska zemlja, neke evropske zemlje spremne su da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. One kažu da, zapravo, nisu kaznile tiranina, ali da će sada kazniti demokratiju - evropsku demokratiju - i da od građana očekuju da to prihvate.

One kažu da Kosovo može da bude nezavisno, ali i da se u isto vreme Rezolucija 1244 u celini primjenjuje, uključujući, vjerovatno, i onaj dio u kome se potvrđuje suverenitet Srbije nad Kosovom. I one šalju misiju EU u našu pokrajinu bez odobrenja Savjeta bezbjednosti, i pored toga što članovi 5 i 8 Rezolucije 1244 jasno stavljaju do znanja da to može da učini samo Savet bezbjednosti.

Juče, na hitnom sastanku Stalnog savjeta, nijedan evropski ambasador nikome nije mogao razumno da objasni zašto ono što se čini Srbiji nije kršenje osnovnih principa Helsinskog završnog akta. Nisu mogli da mi objasne zašto ono što čine ne predstavlja opasan presedan koji će dovesti do veoma opasnih posledica za stabilnost Evrope i cijelog svijeta.

Priznavanje unilateralnog proglašavanja kosovske nezavisnosti od Srbije ozakonjuje doktrinu o nametanju rješenja u etničkim sukobima.

Ono ozakonjuje čin jednostrane secesije od strane pokrajinskog ili lokalnog entiteta. Ono transformiše pravo na samoopredeljenje u priznato pravo na nezavisnost. Ono ozakonjuje nasilno dijeljenje međunarodno priznatih, suverenih država.

I ono krši obavezivanje ka mirnom rješavanju sporova u Evropi.

Ono čak oživljava diskreditovanu doktrinu hladnog rata o ograničenom suverenitetu.

Postupcima nekih zemalja članica Evropske unije svakom budućem etničkom ili religioznom separatisti u Evropi i širom sveta dato je oruđe za ostvarenje priznanja. Da li bilo ko u ovoj sobi misli da su kosovski Albanci jedina grupa u svetu koja ima pritužbe na svoj glavni grad?

Da li neko od vas iskreno misli da će samo time što će izgovoriti da je Kosovo sui generis od njega to i načiniti? Da neće biti posledica po stabilnost i bezbjednost međunarodnog sistema, samo zato što vi kažete da neće?

Da li se ovako ponašaju ponosni Evropljani? Da li ovako u praksi izgledaju evropske vrijednosti? Da li se ovako postupa prema prijateljima?

Uprkos svemu što sam vidio i svemu kroz šta je moja zemlja prošla, nisam izgubio vjeru u Evropu, čak i pored toga što se stidim zbog postupaka nekih koji su u njoj.

Nisam izgubio veru u Evropu jer se i dalje nadam da će Evropa ispuniti svoje vrijednosti; da će Evropa za trenutak zastati i sjetiti se principa koji rukovode njenim odlučivanjem u Briselu i Strazburu. Govorim o kompromisu, ustupcima i postizanju saglasnosti. To tako funkcioniše: uključivanjem u proces promišljenih, strpljivih i neprekidnih pregovora u atmosferi dobre volje sve do postizanja kompromisa koji mogu da prihvate sve strane.

U slučaju budućeg statusa Kosova, samo rečenje koje je prihvatljivo za obe strane može da bude održivo i dugotrajno.

Samo kroz pregovore postignuto rješenje može da dovede do zajedničke evropske budućnosti.

Samo takvo rješenje može da učvrsti regionalna ostvarenja, ojača geostrateške ostvarene prioritete i obnovi težnju za promenama u jugoistočnoj Evropi.

Nametanje jednostranog ishoda - priznavanje nezavisnog Kosova - dovodi do suprotnog. Ono osujećuje ostvarenja evropskih vizionara u našem regionu; ono razdvaja zapadni Balkan od njegove budućnosti u Evropi; i podstiče viđenje u cjelokupnom regionu da se Evropa bavi nametanjem rješenja.

Eto gdje smo mi. Sramno je biti na takvom mjestu. I to nije mjesto na kome treba da budemo.

Mi smo na litici i gledamo u ponor i senke neizvesnosti. Neizvjesnost u vezi sa budućnošću zapadnog Balkana. Neizvjesnost demokratije u Srbiji. Neizvjesnost oko bezbjednosti kosovskih Srba. I neizvjesnost u vezi sa sudbinom naših svetinja - centralnog elementa našeg nacionalnog identiteta.

I pored svega, mi gledamo naprijed. Mi možemo da vidimo dalje od sloma, mimo nesloge. I dalje možemo da vidimo Evropu onakvu kakva je, kakva može da postane i to može da postigne. Ali i kako može da naškodi: snovima ponosne, demokratske, evropske zemlje koja je od oktobra 2000. savladala više prepreka nego što je to učinila većina drugih zemalja tokom stotinu godina.

Uvjeravam vas hrabrošću jedne ujedinjene nacije, Srbija se neće povući. Težićemo onome što je pravedno, onome u šta vjerujemo, našoj budućnosti, onome što nam po pravu pripada, naglasio je šef srpske diplomatije.

Kao odgovoran član međunarodne zajednice posvećen rješavanju sporova na miroljubiv način putem pregovora, Republika Srbija neće pribjeći upotrebi sile. Jer nasilje ne donosi miroljubivo rešenje ni u jednoj kriznoj situaciji. Nasilje samo uništava - živote, imovinu, nadu, ambicije. Ono uništava sve i stvara pustoš.

Mi se zalažemo za mir. Mi smo za sporazume. Mi smo za saglasnost. Mi smo Evropljani. Kosovo će ostati deo Srbije zauvek, zaključio je Vuk Jeremić.

Izvor: KIM INfo

 

 
   

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[
publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright © 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio