ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СПЦ
г. Драган Чуровић

 Интервју Епископа далматинског и администратора горњокарловачког  г.г.  Ф о т и ј а  за Православље

1. Овај интервју, ако дозволите, почећемо Вашим виђењем завршених избора у Републици Хрватској. Србима ван Хрватске било је омогућено гласање и у Босни и Херцеговини и у Србији и у Црној Гори. Пружила им се прилика да дају глас онима који би их заступали у Хрватском сабору. Мада се више не поставља питање да ли су држављани Хрватске или не, ипак нису у очекиваном броју изашли на биралишта. Шта је утицало на такав њихов одзив? 

- Да, управо су завршени парламентарни избори у Републици Хрватској и у току је конституисање нове Владе. Ми, православни Срби ћемо сада, Богу хвала, имати три представника у Парламенту Републике Хрватске. Оно што мене посебно радује је чињеница, да су ти наши народни представници у Парламенту искрени православни хришћани, који ће као такви, верујем, на потпуно адекватан и аутентичан начин представљати православне Србе у Републици Хрватској. Тешко је одговорити зашто су наши људи тренутно избегли са територије Републике Хрватске, а који су имали право да гласају у малом броју изашли на биралишта у Србији и Црној Гори. Сигурно је многима било тешко да дођу до самих биралишта, а многи су, на жалост, потпуно неинформисани што уосталом и није само њихова кривица. Поједини су из разних разлога били незаинтересовани. Било како било, у том погледу би требало нешто коренито да се мења, како би се избегли православни Срби са територије Републике Хрватске поново заинтересовали за своју историју и своју судбину на овим просторима. Било би трагично да тако не буде. 

2. Хоће ли ова дешавања утицати на повратак избеглих и прогнаних на своја огњишта? 

- Па то зависи од многих фактора, али у свако случају постоји један позитиван тренд у том смислу. Он је првенствено повезан са еуро-атланским интеграцијама, ка којима иде Република Хрватска, а које са собом доносе и неминовну демократизацију друштва. Можемо рећи да еуропеизација ових простора отвара поновну могућност да се православни Срби врате на места одакле су протерани. Да ли ће тако и бити зависи првенствено од Међународне заједнице, затим, државе Републике Хрватске и наших нових представника у њеном Парламенту; свакако, наше матичне државе Србије и тек на крају од прогнаних и унесрећених људи, који су као и увек, најчешће, жртве трагичних пројеката других. 

3. Знамо да су се у Хрватску, нарочито у Епархије далматинску и горњокарловачку, после Олује први вратили свештеници СПЦ-е. Да ли наша Црква може адекватније да помогне том повратку?

- Када сам у октобру 1999. године устоличен као Епископ далматински, у далматинској Епархији затекао сам пет свештеника, од педесет колико их је било пре Олује у Далмацији. Слично је било и у горњокарловачкој Епархији где сам затеко шест свештеника. Пошто су избегли свештеници из ових Епархија добили парохије у другим Епархијама, највише на територији Србије и Црне Горе, ја сам на њихова места постављао, где је то било могуће, нове, младе свештенике. Тако сада у Далмацији имамо петнаест свештеника и четири свештеномонаха, а у горњокарловачкој Епархији имамо дванаест свештеника и једног свештеномонаха. Црква као и увек живи са својим народом, осећа његове муке, распећа и страдања. Мислим да као Црква највећи допринос повратку нашег народа дајемо тиме што овде живимо, а истовремено се и молимо Богу да се и сви други врате.

4. Како се одвија реализација Споразума о правном положају Српске Православне Цркве, односно њеног органског дела у Републици Хрватској, коју чине Епархије загребачко-љубљанска, горњокарловачка, далматинска, славонска, осјечко-пољска и барањска?

- Потписивањем Споразума о заједничком интересу са Републиком Хрватском, Српска Православна Црква је добила дефинисан правни статус. То је веома значајна ствар, јер је сходно том потписаном Уговру загарантовано слободно деловање и мисија Српске Православне Цркве у Републици Хрватској; повратак наше црквене имовине; православна веронаука за нашу децу у школама; посете верницима у болницама, затворима, касарнама итд. Такође је почео и пројекат помоћи у обнови наших оштећених цркава и манастира, који су истовремено веома значајни културни споменици Р. Хрватске. 

5. Хрватска Влада је усвојила Закон о правном положају верских заједница и Закон о повратку имовине. Где су ту Срби? 

- Повратак имовине је већ кренуо. Он није потпуно истог интензитета у свим Епархијама СПЦ у Р. Хрватској, али је ипак евидентан позитиван помак. Ми у Далмацији очекујемо, ускоро, повратак наше црквене имовине у Шибенику, Задру, Книну, а и нашим манастирима Крки, Крупи и Драговићу. У горњокарловачкој Епархији враћена је скоро сва цркевена имовина у Ријеци, а очекујемо значајан повратак у Карловцу и за манастир Гомирје. Што се тиче повратка имовине православних Срба ту стање није потпуно задовољавајуће, али су људи из нове Владе, која се сада формира, обећали да ће и тај проблем бити решаван у складу са позитивним европским законима.

6. Живимо у тренутку глобалног уједињења света. Како Православна Црква може да одговори том изазову? 

- Тачно, сви осећамо да се свет на једном глобалном нивоу уједињује. То је истовремено и искушење и шанса. Искушење, ако том феномену приступамо идолопоклонички, а шанса што је данас много лакше и једноставније презентовати своје становиште и своје вредности. Шанса и могућност нас православних, а верујем и мисија је, да том данашњем глобалном свету посведочимо живи и аутентични лик Христов, и живу, аутентичну, изворну традицију наше Цркве, па ко има очи да види нека и види и ко има уши да чује нека чује. 

7. Члан сте комисије за дијалог СПЦ и Бискупске конференције Хрватске. Колико екуменски дијалог помаже у решавању свих проблема везаних за живот клира наше Цркве и народа на том делу Балкана? 

- Екуменски дијалог има свој значај у широком кругу сведочења Православља и у том смислу је заиста потребан и неопходан. Он је простор у коме ми можемо хришћанима других традиција да посведочимо своје православно искуство, а оно је од искони било крстоваскрсно. То значи, да без обзира на сва страдања и распећа кроз која пролазимо, ми као православни морамо остати верни духу јеванђелске истине и љубави. Такав наш став ствара и отвара простор за живот наше Цркве и нашег народа на овом простору. Свакако да и екуменски дијалог може у том смислу дати свој позитиван допринос, јер је и он плод икономије и љубави према ближњем. 

8. Затражили сте од хрватских власти да се СПЦ помогне како би се порушене и оскрнављене светиње обновиле. Влада је на поједине захтеве позитивно одговорила, уплаћена су знатна финансијска средства. Да ли Вам се чини да у Хрватској на неки други начин гледају на Српску Православну Цркву у последње време. Као да су у Банским дворима схватили да је и то део од великог значаја за културну баштину Хрватске.  

- Да, заиста се осећа позитиван помак што се посебно види у обнови наших цркава. Ми трнутно у Далмацији највећим делом од помоћи државе Р. Хрватске обнављамо епископски двор у Шибенику, цркве у Задру, Бенковцу, манастир Крупу, манастир Драговић, цркве у Имотском, Црногорцима, Бителићу, Сињу, Кистању, манастир Крку. У горњокарловачкој Епархији обнавља се манастир Гомирје и цркве у Пули и Плашком. Највећи радови свакако предстоје у Карловцу. Ту припремамо планове  и пројекте за ново подизање епископског двора и цркве светог Николе, који су минирани 1991. године.

9. Судбину српског народа у Хрватској доживела је и културна баштина. Докле се стигло у покушајима повратка ризнице братства манастира Крка? 

- Повратак културне баштине и њен адекватан смештај је свакако веома значајно питање. Ми смо са своје стране спремни да оно културно благо, које је испред ратног вихора изнешено и спашено у Београду, вратимо тамо где оно припада  када се за то стекну потпуно адекватни услови. У том смислу очекујемо и помоћ од Министарства културе Р. Хрвтске, да нам финансијски помогне у обнови наших девастираних музеја и манастирских ризница. Средствима Министарства културе Р. Хрватске до сада је обновљен музеј у Задру и ризница у манастиру Крупи, а очекујемо обнову епархијског музеја у Шибенику и ризнице у манастиру Крки, која је једна од најбогатијих у СПЦ. У горњокарловачкој Епархији постоји пројекат за обнову ризнице манастира Гомирја, а и епархијског музеја, који ће, ако Бог да, бити смештен у новој згради епископије у Карловцу.

10.  Богословија Света Три Јерарха у манастиру Крки сваке године има све више ученика. Да ли је тешко организовати наставу када знамо у каквој су ситуацији Срби у том крају? 

- Богословија Света три Јерарха у манастиру Крки ради већ три године и имамо три уписана разреда. Успели смо да обновимо зграду богословије, трпезарију, уведемо грејање како би наши ученици имали адекватне услове за живот и рад у школи. Боголсовија у манастиру Крки је прави бисер у сваком погледу. Она је тренутно једина православна духовна школа на  територији Р. Хрватске. У њој се сада школују младићи који ће сутра, ако Бог да, бити свештеници већином у нашим Епархијама на територији Р. Хрватске, што у сваком случају гаранантује будућност наше Цркве на тим просторима. Довољно је само то поменути. 

11. У којој мери српска деца похађају наставу веронауке? Поред свих проблема успевате да се бавите и издавачком делатношћу; недавно сте покренули и нови часопис Крка? 

- У горњокарловачкој Епархији се већ неколико година држи веронаука за православну децу у Гомирју, Моравицама, Дрежници и Ријеци. Од недавно је почела  веронаука у Војнићу, а очекујемо почетак наставе у Плашком. Много тежа ситиација у том смислу је била у Далмацији, где је и поред позитивног важећег закона Р. Хрватске постојао велики отпор православној веронауци у школама. Међутим, Богу хвала, од ове године је ипак почела веронаука у Книну, Кистању, Скрадину и Имотском, очекујемо такође да почне у Шибенику и у Бенковцу. Да, бавимо се истовремено и издавачком делатношћу. Издајемо богословски часопис Истину, а покренули смо и нови епрахијски часопис Крка, који штампамо овде у Солину. Оно што сматрамо тренутно најзначајнијим је свакако припрема поновног штампања изабраних дела Епископа далматинског Никодима Милаша. 

12. Да ли Вам недостаје свештенства? 

- Сада тренутно у обе Епархије имамао довољан број свештеника, наравно адекватно броју нашег народа који се вратио и живи тренутно на територијама Епархија далматинске и горњокарловачке. Ако се већи број нашег народа врати, за шта се ми молимо Богу и апелујемо као Црква, да се народ врати на земљу коју му је Бог дао. У том случају ћемо свакако поствити још нових свештеника.  

13. За крај, како видите Србе кад је у питању вера и њихов однос према истој, без обзира где живе, од Аљаске до Новог Зеланда? 

- Па већ смо поменули глобализацију. Глобални свет је једна огромна машина која може све да прогута, па је у том и таквом свету потребно управо бити што аутентичнији и изворнији, наравно у позитивном смислу. Ми православни Срби пред тим новим светом који настаје, треба да посведочимо верност својој традицији Православља, која у себи носи благи лик Христов. У том лику је утеха овом свету, а и једина нада на спасење. Ако дакле и данашњи православни Срби, без обзира на ком континенту и где живели, буду и остану верни сведоци те истине, онда им глобални свет неће ништа наудити него би шта више могли и требали допринети препороду модернога света - на шта нас наша вера у основи и позива. 

Шибеник, 15. децембар 2003. г


[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio